Uklanjanje betonskih stepeništa i balkona: plan sečenja, podupiranje i odvoz šuta

Uklanjanje betonskih stepeništa i balkona spada u jedan od najzahtevnijih građevinskih zahvata prilikom rekonstrukcije objekta. Razlog za to je njihova nosiva funkcija i direktna povezanost sa konstrukcijom zgrade. Ovi elementi često čine deo armirano-betonskog skeleta, pa svaka greška u planiranju i izvođenju može ugroziti stabilnost objekta.

Najčešće situacije u kojima se pristupa ovakvim radovima uključuju:

• rekonstrukciju i adaptaciju prostora, kada je potrebno promeniti raspored ili funkcionalnost objekta;
• uklanjanje dotrajalih i oštećenih elemenata, koji predstavljaju rizik za bezbednost korisnika;
• dogradnju ili ugradnju lifta, pri čemu je neophodno otvoriti nove prolaze ili ukloniti deo stepeništa;
• promenu arhitektonskog koncepta, kao što je uklanjanje starog balkona radi postavljanja nove fasade ili zatvaranja lođe.

U svakoj od ovih situacija, preciznost i bezbednost su prioritet. Zbog toga je dijamantsko sečenje betona postalo industrijski standard.

Zašto je dijamantsko sečenje standard

Tradicionalne metode razbijanja i štemovanja betona uz pomoć pneumatskih čekića izazivaju snažne vibracije, buku i veliku količinu prašine. Takvi postupci ne samo da narušavaju okolnu konstrukciju, već često oštećuju i elemente koje je potrebno sačuvati.

Nasuprot tome, dijamantsko sečenje betona omogućava precizne, čiste i ravne rezove bez udarnih sila i bez rizika od mikropukotina u konstrukciji. Ovaj proces koristi dijamantske diskove ili sajle, koji su dovoljno čvrsti da seku armirani beton, granit ili ciglu, uz minimalan uticaj na okolinu.

Još jedna ključna prednost je rad bez prašine i dima. Zahvaljujući vodenom hlađenju, tokom sečenja se stvara minimalna količina čestica, što je izuzetno važno kod radova u zatvorenim prostorijama. Time se štiti zdravlje radnika i sprečava kontaminacija prostora.

Zbog ovih prednosti, dijamantsko sečenje je postalo osnovna tehnologija kod uklanjanja betonskih stepeništa, balkona i drugih armirano-betonskih elemenata.

Uloga stručnog nadzora i statičara

Uklanjanje konstrukcijskih elemenata kao što su stepeništa i balkoni ne može se izvoditi bez stručnog nadzora i statičkog proračuna. Pre svake intervencije, neophodno je utvrditi:

• da li su elementi nosivi ili sekundarni;
• na koji način su ankerisani u zidove ili ploče;
• kako će se redistribuirati opterećenje nakon njihovog uklanjanja.

Statičar mora izraditi plan ojačanja ukoliko postoji rizik od narušavanja stabilnosti. Ovo podrazumeva privremeno ili trajno podupiranje konstrukcije čeličnim gredama, teleskopskim stubovima ili ramovima.

Bez stručnog nadzora, postoji realna opasnost od delimičnog urušavanja objekta ili nastanka oštećenja na zidovima, pločama i instalacijama.

Bezbednost, dozvole i odgovornost

Pre početka radova, sprovodi se detaljna procena rizika. Ona obuhvata analizu svih elemenata koji mogu biti ugroženi tokom sečenja i demontaže:

• nosivi elementi konstrukcije (ploče, stubovi, grede),
• prenos opterećenja nakon uklanjanja,
• instalacije u blizini radne zone,
• susedne prostorije ili objekti koji mogu biti pogođeni vibracijama ili vlagom.

Na osnovu ove procene izrađuje se projekat sečenja i plan bezbednosti na radu, koji sadrži sve faze – od pripreme i podupiranja do konačnog odvoza šuta.

Za veće objekte i nosive elemente, neophodno je obezbediti dozvole za građevinsku intervenciju, koje odobrava nadležni organ.

Tokom izvođenja, važno je:

• isključiti i obezbediti instalacije (struja, voda, grejanje);
• definisati zonu rada i ograničiti pristup neovlašćenim licima;
• obeležiti evakuacione puteve i postaviti zaštitne ograde.

Električna bezbednost i rad u zatvorenom prostoru

Kod sečenja betona u zatvorenom prostoru koriste se električne i hidraulične mašine. Ove mašine ne emituju izduvne gasove i zato su idealne za rad u halama, podrumima, garažama i stambenim zgradama.

Zbog prisustva vode koja služi za hlađenje diska, neophodno je obezbediti potpunu električnu zaštitu:

• RCD/GFCI prekidače (uređaji za detekciju curenja struje),
• kablove i utičnice sa IP zaštitom,
• razdvajanje mokre i električne zone.

Takođe, svi kablovi moraju biti povišeni ili izolovani od vlage, a zona rada mora imati siguran odvod vode i mulja.

Tehnologije sečenja: izbor prema debljini, pristupu i cilju

U zavisnosti od vrste posla – bilo da je u pitanju uklanjanje stepeništa, rezanje balkona, otvaranje otvora za vrata, liftove ili ventilacione kanale – biraju se različite tehnike sečenja. Svaka od njih ima specifične prednosti i primenu.

Dijamantsko sečenje zidnom testerom

Zidne testere koriste dijamantske diskove prečnika do 1600 mm, koji omogućavaju rezanje zidova i armiranog betona do dubine od 73 cm jednostrano, odnosno do 146 cm obostrano.
Ove mašine rade hidraulično ili električno, pričvršćuju se na zid i njima se upravlja daljinski, čime se postiže visoka preciznost i sigurnost operatera.

Prednosti ove tehnologije:

• mogućnost sečenja vertikalnih i kosih površina,
• minimalne vibracije koje ne oštećuju okolne zidove,
• tiši rad u odnosu na mehaničke metode,
• mogućnost sečenja armature zajedno sa betonom,
• bezbedan rad i u zatvorenim prostorijama.

Zidna testera se najčešće koristi kod sečenja otvora za vrata, prozore, stepenišne otvore, liftove i ventilacione kanale, ali i kod preciznog uklanjanja betonskih segmenata balkona i stepeništa.

Podno sečenje samohodnim mašinama

Za horizontalne površine – betonske ploče, podove i asfalt – koriste se samohodne testere sa velikim kružnim dijamantskim diskovima.
Ove mašine se pokreću električno ili na dizel pogon, zavisno od okruženja.

Podno sečenje se primenjuje kod:

• zamene vodovodnih cevi i podzemnih instalacija,
• obnove i rekonstrukcije trotoara, parkinga i industrijskih hala,
• odstranjivanja oštećenih delova ploča i stepenišnih podesta.

Tokom rada se koristi vodeno hlađenje, koje sprečava pregrevanje diska i eliminiše prašinu i dim. Rezovi su ravni i precizni, što omogućava jednostavno odvajanje i uklanjanje segmenata.

Ručne brusilice

Kada je pristup ograničen, a površine male, koriste se ručne mašine za sečenje betona.
Ove brusilice omogućavaju sečenje granitnih i betonskih ploča, kao i završne rezove na mestima gde veće mašine ne mogu da priđu.
Idealne su za unutrašnje prostore, tesne otvore, ivice balkona i spojeve između stepenika i zidova.

Dijamantska sajla

Za masivne betonske konstrukcije, stubove, deblje zidove i konzolne elemente poput balkona koristi se dijamantska sajla.
Ova metoda nema ograničenje po pitanju dubine reza i omogućava sečenje i do 10 metara debljine betona.

Prednosti sečenja dijamantskom sajlom:

• nema vibracija ni oštećenja okolne konstrukcije,
• seče armirani beton i granit,
• odlična za teško pristupačne i vertikalne površine,
• mogućnost podvodnog sečenja,
• upravljanje mašinom na daljinu, što povećava bezbednost,
• ravna završna obrada bez potrebe za dodatnim štemovanjem.

Dijamantska sajla se koristi i kod uklanjanja velikih betonskih balkona, gde druge mašine ne mogu da postignu potrebnu dubinu ili preciznost.

Mokro sečenje i kontrola prašine

Svi sistemi za dijamantsko sečenje funkcionišu u režimu mokrog sečenja.
Voda se kontinuirano dovodi na liniju reza, što ima višestruke efekte:

• hlađenje diska i produženje njegovog veka,
• vezivanje betonske prašine u mulj i sprečavanje njenog širenja,
• čistiji i precizniji rez,
• mogućnost rada u zatvorenim prostorijama bez zagađenja vazduha.

Sakupljeni mulj se filtrira i odlaže u skladu sa propisima, čime se obezbeđuje ekološki i bezbedan proces uklanjanja betona.

Plan podupiranja i privremene stabilizacije konstrukcije

U svakom projektu koji uključuje uklanjanje betonskih stepeništa i balkona, najvažniji korak pre početka sečenja je plan podupiranja i privremene stabilizacije konstrukcije. Ovaj korak garantuje da se tokom izvođenja radova ne naruši statička stabilnost objekta, što je posebno važno kod konstrukcija koje imaju međusobno povezane noseće elemente – ploče, zidove i grede.

Procena putanja opterećenja i definisanje zona oslanjanja

Prvi zadatak stručnog tima je da izvrši detaljnu procenu putanja opterećenja u delu konstrukcije koji se uklanja. Svaki stepenik, podest ili konzolna ploča prenosi svoju težinu i dodatna opterećenja na susedne noseće elemente. Tokom demontaže ti se putevi prenosa prekidaju, pa je neophodno predvideti nove, privremene oslonce koji će preuzeti teret do završetka radova.

Konstruktor određuje zone oslanjanja, tj. tačke u kojima se mogu postaviti privremeni podupirači bez opasnosti od preopterećenja. Ove zone obično uključuju zdrave delove ploča, temelje i noseće zidove koji nisu zahvaćeni sečenjem. Izračunavanje nosivosti tla ili poda u tim zonama obavezno je, jer svaka greška može dovesti do lokalnog sleganja ili oštećenja konstrukcije.

Tipovi podupirača i raspored

Najčešće korišćeni sistemi za podupiranje su:

• Teleskopski čelični stubovi (štembovi) – podesivi po visini, pogodni za podršku ploča i balkona manjih raspona;
• Modularni ramovski sistemi – za veće visine i teža opterećenja, posebno u industrijskim objektima;
• Čelične grede (HEA, IPE profili) – postavljaju se kao horizontalni nosači koji raspoređuju opterećenje sa više tačaka;
• Drveni grednici i klinovi – koriste se kao pomoćni elementi za nivelaciju i oslanjanje podupirača na neravnim površinama.

Raspored podupirača mora biti projektovan tako da obezbedi ravnomernu raspodelu opterećenja i stabilnost sistema. Svi spojevi se dodatno osiguravaju poprečnim razupiranjem, a kontaktne površine podupirača sa podom i pločom se obavezno podmeću čeličnim ili drvenim pločicama koje ravnomerno prenose opterećenje.

Podupiranje pre prvog reza kod konzolnih balkona i monolitnih stepeništa

Kod konzolnih balkona, prvi rez se nikada ne sme izvesti pre nego što se postavi puni sistem podupiranja ispod ploče i zone ankerisanja. Beton i armatura koji su spojeni sa zidom ili pločom nose značajan moment savijanja – čim se preseče spoj, opterećenje se naglo redistribuira, što može izazvati urušavanje.

Slično važi i za monolitna stepeništa, koja su često oslonjena na zid ili ploču samo u jednom delu. Pre nego što se započne sečenje, potrebno je postaviti teleskopske stubove ispod svake treće ili četvrte stepenice, kao i poprečne grede koje sprečavaju pomeranje.

Provera tla, nivelacija i razupiranje

Pre nego što se podupirači opterete, potrebno je proveriti nosivost podloge. Ukoliko se radovi izvode na podovima od pločica, estriha ili zemljanim površinama, podupirači se moraju postaviti na ojačane tačke – betonske podloške ili čelične ploče minimalne debljine 10 mm. Nakon postavljanja vrši se nivelacija, kojom se osigurava da su svi podupirači ravnomerno napregnuti.

Sistem se zatim razupire u dva pravca, horizontalno i dijagonalno, čime se sprečava njihovo klizanje ili savijanje pod dejstvom opterećenja.

Kontrola podupiranja tokom faznog sečenja

Tokom faznog sečenja konstrukcije, posebno kod većih konzola, vrši se kontinuirana kontrola podupiranja. Na svaka 2–3 reza inženjer mora proveriti da li su stubovi ostali vertikalni i da li su spojevi pod naponom.
Ove kontrole se evidentiraju kroz inspekcijski protokol, u kojem se beleži položaj svakog podupirača, opterećenje koje nosi i eventualne promene nakon svake faze.

Plan sečenja i demontaže: betonsko stepenište

Betonska stepeništa su često čvrsto integrisana u konstrukciju objekta, pa njihovo uklanjanje zahteva preciznu analizu i planiranje svake faze. Osnovni cilj je da se element ukloni bez oštećenja okolnih zidova, ploča i instalacija.

Identifikacija tipa stepeništa

Prvi korak je identifikacija tipa:

• Monolitno stepenište – liveno u kontinuitetu sa pločom ili zidom; zahteva segmentno sečenje.
• Predgotovljeno stepenište – u celosti odvojen element, lakši za demontažu.
• Stepenište uz noseći zid – opterećenje se prenosi jednostrano, pa je potreban veći broj podupirača.
• Stepenište sa podestom – zahteva posebnu pažnju prilikom sečenja spojeva između podesta i stepenika.

Sekvenca radova

1. Oslobađanje spojeva – preciznim rezom se razdvaja veza između stepeništa i okolnih zidova/ploča.
2. Sečenje po fazama – horizontalni i vertikalni rezovi izvode se postepeno, tako da se element deli na segmente težine 80–400 kg koji se mogu bezbedno izneti ručno, vitlom ili dizalicom.
3. Ugradnja anker tačaka – po potrebi se buše lokalne tačke za kačenje lanaca i sajli kako bi se segmenti mogli kontrolisano spustiti.
4. Završni rezovi i obrada – ivice se obrađuju ručnim brusilicama kako bi površina ostala ravna i spremna za dalju obradu.

Alati i tehnike

• Zidna testera sa dijamantskim diskom (do 1600 mm) – omogućava precizne rezove i minimalne vibracije.
• Ručna brusilica – koristi se za tesne prelaze, završne ivice i nepristupačne delove.
• Dijamantska sajla – primenjuje se kod masivnih stepeništa ili u slučajevima kada nema prostora za zidnu testeru.

Tokom čitavog procesa primenjuje se mokro sečenje, čime se eliminiše prašina i smanjuje temperatura diska. Voda i mulj koji nastaju prikupljaju se pomoću sistema za odvod i filtraciju, čime se prostor održava čistim i bezbednim za rad.

Plan sečenja i demontaže: betonski balkon

Uklanjanje betonskih balkona je još zahtevniji postupak, jer se radi o konzolnim pločama koje su često direktno povezane sa armaturom glavne ploče. Greška u redosledu rezanja može izazvati naglo urušavanje, pa se radovi moraju izvoditi u strogo kontrolisanim uslovima.

Prethodno podupiranje konzole

Pre početka bilo kakvog sečenja, balkon se mora u potpunosti poduprijeti. Podupirači se postavljaju ispod ploče i u zoni spoja sa zidom, jer se tu javlja najveći moment savijanja.
Podupiranje se mora fiksirati na stabilnom tlu, a kontaktne tačke se obezbeđuju čeličnim pločama i gređama. Tek nakon što statičar potvrdi da je podupiranje pravilno postavljeno, može se pristupiti prvom rezu.

Redosled i tipovi rezova

1. Uzdužni rez uz fasadu – precizno se odvaja spoj između balkona i glavne ploče objekta.
2. Transverzalni rezovi – ploča se deli na manje segmente koji se mogu bezbedno spustiti ili ukloniti.
3. Sečenje dijamantskom sajlom – koristi se kod debljih konzolnih ploča, balkona sa ograničenim pristupom ili gde je potrebno izvesti složen geometrijski rez.

Tokom svakog reza, operater kontroliše brzinu i dubinu sečenja, a mašine rade u režimu mokrog hlađenja radi zaštite diska i minimizacije prašine.

Posebnosti kod balkona

Pre nego što se preseče glavna ploča, potrebno je ukloniti atiku i ogradu – metalnu, betonsku ili staklenu. Time se smanjuje masa konstrukcije i rizik od naglog pomeranja.

Dodatno, fasada i hidroizolacija u zoni spoja se štite zaštitnim panelima i folijama, jer voda i mulj tokom rezanja mogu oštetiti završne slojeve.

Ukoliko su segmenti preteški za ručno rukovanje, koriste se dizalice ili kranovi za spuštanje. Svaki segment se obeležava, kači lancima i spušta kontrolisano, nakon čega se transportuje do mesta za privremeno skladištenje ili u kontejner za odvoz šuta.

Ako planirate uklanjanje betonskog stepeništa, balkona ili bilo koje armirano-betonske konstrukcije, ne prepuštajte posao neproverenim izvođačima. Betomax vam nudi profesionalnu uslugu dijamantskog sečenja i podupiranja konstrukcija uz potpunu kontrolu nad bezbednošću i preciznošću radova.

Kontaktirajte nas za brzu procenu i ponudu!